PowerPoint* dilema

U većini knjiga o retorici možete naći sledeću izreku: “Tokom vaše prezentacije upotrebite dodatni čulni kanal. Na ovaj način ćete povećati procenat zadržavanja i efikasnosti reči.” Dakle, ako pored jezika koji čuje (čulni kanal “uvo”), publika takođe vidi tekst ili sliku (čulni kanal “oko”), prezentacija je automatski bolja. Pojavom prvog grafoskopa na tržišut 1986. otkrivena je čudesna naprava koje je pomogla primeni ove izreke u praksi. 1987. Bill Gates je dobio pravo na PowerPoint - program koji je polako zamenio grafoskop i koji danas dominira na 95% tržišta prezentacijskih programa. Bez obzira na okolinu: prezentacije se skoro uvek održavaju koristeći ovaj napoznatiji Microsoft proizvod.

Uz pomoć projektora na platnu se pojavljuju najnoviji iznosi prihoda, najnovije strategije marketinških odeljenja, izvršenje najnovijih restrukturirajućih mjera, shematski prikazi tehničkih procesa...

 

Stogodišnji govor u SAD-u

28. Augusta 1963. jedan čovek se pojavio na pozornici i podigao svoj glas pred preko 250‘000 ljudi ispred Lincoln Memoriala u Washingtonu. Ovaj govor je postao jedan od najvećih govora veka. Taj čovek se zvao Martin Luther King, harizmatični vođa afrikanskih Amerikanaca, čija je mirna borba kasnije dovela do nestajanja rasne segregacije u SAD-u. Nakon ovoga, njegov napoznatiji govor, postaje poznatiji kao “I have a dream” (Imam san). Vatrenim govorom i uvek ponavljajući riječi “I have a dream”, Martin Luther King je predstavio svoju viziju Americi. 

Ko je god video ovaj govor na televiziji još uvek može osetiti efekat njegovih reči koje ulivaju poštovanje. Zamislimo sledeći scenario: Da je PowerPoint* postojao u to vreme. Kako bi preneo svoju poruku, Martin Luther King da ga je koristio? Kako bi podržao svoje glavne izjave na giganstkom platnu. Tada je to moglo ovako izgledati: 

 

 

Naravno, koristeći celu paletu razigranih opcija, ove izjave bi lebdele slikom s leva na desno, kao da su vođene nekom  rukom... 250,000 ljudi bi već pročitalo što bi kasnije gospodin King skoro doslovno ponovio... Inače njegov snažni govor bi bio adaptiran akademskim tekstom na slajdu... I možete biti sigurni da  bi jedan od najvećih govora čovečanstva bio deset puta lošiji! Pretpostavljam da rasna segregacija još uvijek ne bi bila ukinuta da je ovaj govor bio održan uz pomoć PowerPointa*.

Na prelazu u ovaj vek, jedan princip efektivnog govorenja je postao jasan: SADRŽAJ govora nije toliko bitan. Ovo je samo poželjno razmišljanje većine koja javno nastupa. Studije pokazuju da publika uspjeva zapamtiti jedva sedam posto! Prenesemo li ovo na gore naveden govor, velikodušno kalkulirajući, to bi značilo da od 250,000 prisutnih, samo 1% bi razumelo njegovih sedam vizija i “I have a dream”. Prenešeni sadržaj nije ključan u smislu efektivnosti - ovo je zabluda koja se tvrdoglavo uvukla u mozgove većine trenera javnog nastupa. Puno su više važnije emocije koje sadržaj rađa. Jedino se o ovome radi. I Martin Luther King je izazvao emocije, gdje je nebitno koliko detalja od cijeloga govora je publika uspjela prihvatiti.

 

PowerPoint blokira protok energije i sprečava emocije

Koristeći PowerPoint* nećete postići povećanje procenta pažnje. To je mit. Ali šta ćete sigurno postići je smanjenje izazvanih emocija. 

Činjenica je: vi obezvređujute poruku istovremeno pokazanu na slajdu! Tekst na slajdu koči emocije. Tekst na slajdu ubija neizvesnost. Tekst na slajdu sprečava efekat. Sve ostalo je dobro-zvučeća, ali šuplja teorija. I PowerPoint je najdominantniji protagonista u ovim situacijama. Većina ljudi misli da je drugačije sa slikama, shematskim prikazima i dijagramima. Nažalost ne! Jer - kao što je dokazano - tekst uvek ubija neizvesnost, čak i onda kada se koristi za označavanje dijagrama, grafikona ili slika.

Najstrašniji advokati PowerPointa* su često prezenteri, a ne publika. Svako se žali na PowerPointu, ali niko ništa ne čini protiv njega, te u odsudstvu alternative, ljudi se čvrsto drže  tradicije. U skoro svakom slučaju, kada čujem o govorniku koji je bio sposoban oduševiti publiku, uvek pitam je li koristio PowerPoint*. Rezultat je, da su u 95 od 100 slučajeva govorili slobodno - bez PowerPointa*. Ljudi ostavljaju utisak, a ne tehnička pomagala. 

Naravno da postoje izuzetci - govornici koji mogu održati dobru prezentaciju uprkos PowerPointu*. Ali ovo je isto kao i sa vezivanjem siguronosnog pojasa u autu. Samo zato što se ne-vezivanjem siguronosnog pojasa u 5 od 1000 slučajeva spasi život tokom nesreće, ne možemo opravdati tvrdnju da trebamo da se držimo principa ne-vezivanja siguronosnog pojasa. Samo zato što se dogodilo da je neko uspeo održati dobar govor sa PowerPoint*, ne možemo opravdati tvrdnju da korišćenje PowerPointa* je princip kojega se trebamo držati.

Sve dok se ne upoznamo s alternativnom metodom koju ja predlažem na ovoj internet stranici, bi ćemo u iskušenju i verovati da je PowerPoint* savršenstvo samo ako se koristi pravilno. Ali mi možemo dokazati da nije tako.

Kada koristite PowerPoint* oči publike su strogo usmjerene na platno. Čovek je podvrgnut prisilnom čitanju. Možete potpuno izostaviti govornika. Ovo je pomoćno čitanje. 

Kada posmatate šire, primetićete da energija publika pada čim projektor nešto projektuje na zid. Zapravo to možete osetiti. Puno dramatičnije je: razmena energije između govornika i publike je blokirana PowerPointom*. Vi kao govornik rasipate energiju, umjesto da je fokusirate. Ostavljanje utiska je sprečeno.

 

Problem imenice kod PowerPointa

Ozbiljni problem PowerPointa* je što ste prisiljeni da  govorite struktuirano, što uvek sprečava prirodni način govorenja. Govor vam je podeljen na male delove. 

PowerPoint* dovodi do potvrđivanja i formulisanja teških riječi koje samo mozak uspeva obraditi, a emocije ostaju netaknute.

To, što se inače izražava glagolom, postaje imenicom kod PowerPointa*. 

Na primer: dve slobodno izgovorene rečenice: “Kišni senzor prepoznaje kada kiša pada i pali brisače. Kišni senzor oseća kolika je jačina kiše i prebacuje brisače u veću brzinu”, su iseckane na imenica-slogan rečenice kod PowerPointa*:

 

Sledeće se nažalost događa tokom prezentacije: govornik, koji koristi dijagrame kao podsetnike čita rečenicu s pogledom prije nego je izgovori. Izraz sa slajda ulazi u njegovo kratkoročno pamćenje, tako da mu je skoro nemoguće izraziti se svakodnevnim jezikom. Tako da on manje-više doslovno čita tu katastrofalnu rečenicu. Najkasnije nakon pet do šest slajdova, niko u dvorani više ne sluša. Učesnici mojih seminara su mi donosili PowerPoint* prezentacije sa 126 (!) slajdova ovakve vrste prikazanih u nizu.

Do danas, Microsoftov PowerPoint* je prodat  nekoliko 100 miliona puta širom sveta. Procenjuje se da se dnevno pokazuje oko 30 miliona (!) PowerPoint* prezentacija. Iz toga  možemo zaključiti da se ovakvim slajdovima mesečno kompletno čovečanstvo uspava.

Sledeći scenario se događa u Švajcarskoj, Austriji i Nemčkoj deset hiljada puta dnevno. Na svetskom nivou, događa se milion puta: govornik prezentuje dva sata pred 50 izvršnih direktora. PowerPoint* je upaljen. Informacija zabljesne kratkoročnim pamćenjem, i odlazi u nepovrat; nakon 10 minuta misli počinju odlaziti  kako bi potošile vreme - motivacija nije stvorena, nego je naprotiv, uništena. 50 direktora košta firmu oko 7,000 Eura tokom dva sata - ne uključujući nedovršeni rad tokom ovog perioda. Ako pretpostavimo da je za svakih 100 zaposlenih tokom nedelje održano pet prezentacija ovog tipa, i to pomnožimo sa približno 41 milionom zaposlenih širom Nemačke, tada je oko 1.6 milijardi Eura bačeno u vetar širom Nemačke... svakog meseca!  I tako, mesec za mesecom, godina za godinom. 

Ovako gledano, imalo bi velikog ekonomskog smisla izostaviti PowerPoint* i unapred pripremljene slajdove. Pomoglo bi  da se uštede milioni u kompanijama i proizvedu milijarde u privredi

Pročitajte detaljnu kalkulaciju ekonomske štete uzrokovane PowerPointom*

 

U knjizi “The PowerPoint Fallacy – Still presenting or already fascinating?” naučićete kako se možete odreći PowerPointa zauvek - i pored svega, s kojom alternativom možete kreirati pet puta veći efekat. Knjigu “The PowerPoint Fallacy” - ovde naručite

 

*PowerPoint je uvek spomenut kao predstavnik svih prezentacijskih programa